time out -vestina roditeljstva

“Time out” (čita se tajm aut), označava pravljenje pauze od pozitivnog potkrepljenja (nagrađujućeg ponašanja prema detetu, koje uključuje obraćanje, gledanje, pružanje pažnje i pomoći, kupovina igrački i igranje). Tehnički, tajm aut podrazumeva i mesto gde se primenjuje negativno potkrepljenje (uskraćivanje potkrepljenja). To je postupak koja se koristi da umanji nepoželjno ponašanje. Glavni princip ovog postupka je da osoba na kojoj se primenjuje “time out” nije u stanju da dobije bilo kakvo potkrepljenje u toku određenog vremenskog perioda.    

Kako se “time out” efikasno upotrebljava?   

Mesto za “time out” bi trebalo da bude lako dostupno, i sa kojeg je lako nadgledati dete dok je u tom prostoru. Na primer, ukoliko se većina aktivnosti događa na prvom spratu kuće, “time out” ne bi trebalo biti na nekom drugom spratu. Stolica u ćošku trpezarije je prihvatljivo mesto. Uključivanje kuhinjskog sata sa zvonom je dobar način da detetu ukažete koliko još vremena treba provesti u “time out-u”. Sat treba biti vidljiv detetu.

Dužina vremena provedenog u “Time out”    

Uopšteno, smatra se da je najefikasnije da se koriste kraći vremenski periodi “time out-a”, 5 do 10 minuta, radije nego duži periodi, kao što su pola sata ili sat. Deca mogu prilično brzo da pokrenu svoju maštu i da dosadnu aktivnost preokrenu u zanimljivu. Princip je: koliko godina toliko i vremena u time-out-u. Deca od 2 do 5 godina trebaju dobiti 2 do 5 minuta. Šestogodišnje dete bi trebalo dobiti oko 5 minuta dok desetogodišnje 10 minuta. Vreme provedeno u time-out-u može se udvostručiti za ponašanje kao što je udaranje, griženje, prkošenje, uništavanje imovine. Hiperaktivna deca mogu dobiti kraće intervale u “time out-u”.   

Davanje uputstva o očekivanom ponašanju deteta     

Važno da dete razume kakva ponašanja izazivaju reakciju. Takva ponašanja bi trebala biti konkretno definisana. Na primer, reći detetu da udaranje znači udariti nekog drugog rukom ili predmetom, ili doći kasno kući znači doći u bilo koje vreme npr. posle 23 časova.

Postupci za “time out”    

Kada se detetu kaže da ide u “time out”, to treba učiniti jednostavno rečima: “tajm aut zbog (izneti koji je prekršaj u pitanju). Ne treba voditi nikakvu dalju diskusiju. Koristite kuhinjski brojač sa zvonom. Podesite brojač na dužinu “time out-a” i recite detetu da mora ostati u “time out-u” sve dok se zvono ne oglasi. Detetu ne bi trebalo biti dozvoljeno da priča dok je u “time out-u”, i roditelji ne bi trebali da komuniciraju sa detetom ni na koji način. Takođe, roditalji ne trebaju dozvoliti ni mrmljanje i gunđanje.

Ne bi trebalo biti dozvoljeno da se dete igra ni sa jednom igračkom, da sluša radio ili stereo-uređaj, gleda televiziju, ili da lupa nameštajem. Bilo kakav prekršaj za vreme “time out” trebao bi rezultovati ponovnim restartavonjem sata na još jedan period “time out-a”.
Važno je da svi članovi domaćinstva budu upoznati sa propisima “time out-a”, tako da ne ometaju dete ni na jedan način, na primer, puštanjem radija.

Strategije prilikom odbijanja ili suprostavljanja    

“Time out” dobro funkcioniše samo kada dete zaista provede vreme u “time out-u”. Postoje brojni načini da se izađe na kraj sa odbijanjem. Nijedan od njih neće delovati na svu decu. Možda ćete morati da eksperimentišete da bi utvrdili koji će od njih funkcionisati na vaše dete.

Mlađem detetu recite da ćete brojati do tri, i da ukoliko ne uđu u “ time out” dok  izbrojite do tri, da će vreme u “time out-u” biti duplirano.

Deca sa izrazito nekontrolisanim ponašanjem, kao što su ona sa hiperkinetičkim poremećajem i nedostatkom pažnje ili poremećajem u vidu prkosa i protivljenja, trebaju biti uključena u dodatni vid operantnog intervenisanja po principu ekonomisanja kuponima. Ovo može uključiti korišćenje table sa 20 do 30 kvadrata. Svaki put kada dete uspešno završi “time out”, dobija zvezdu ili ukrasnu nalepnicu na svojoj tabli. Kada se tabla ispuni može zaslužiti posebnu nagradu jer je naučilo kako da odradi “time out”.

Recite detetu da dok ne bude u “time out-u”, neće moći da koristi željeni predmet ili da učestvuje u aktivnosti. U takvom slučaju možete izvaditi kabl iz televizora i reći mu da neće moći da gleda televiziju ili igra video-igru sve dok ne odradi “time out”.

Alternative za “time out”       

Deca koja imaju preko 10 godina mogu vam reći da su isuviše velika za “time out” jer je “ono za bebe”. Tada mogu biti od koristi druge intervencije negativnog potkrepljivanja u smanjenju neprikladnog ponašanja deteta. Recite detetu da će svaki put kada pokaže neprikladno ponašanje morati da napiše rečenice koje će ga podsetiti kako bi trebao da se ponaša. Na primer, svaki put kada vam dete neprikladno odgovori, potrebno je da napiše: “Govoriću pristojno i pokazatu poštovanje prema roditeljima.” Prvi put kada se ovo desi rečenica će biti napisana 5 puta. Ako ovo ne pomogne, sledeći put će rečenica biti napisana 10 puta. Broj će rasti za 5 ili će se duplirati (zavisno od godina deteta) svaki put kada se ponašanje dogodi tog dana. Sledećeg dana prvi doga|aj dobija 5 rečenica. Uklonite privilegije i predmete koje možete kontrolisati. Napravite listu privilegija ili predmeta (TV, DVD, PC, vožnja bicikla, ostajanje do kasno uveče, izlazak napolje da se igra i sl.). Recite detetu da svaki put kada se nepoželjno ponaša, jedna stavka će biti precrtana sa spiska za taj dan. Svakog dana procedura počinje od početka.         

Prednosti “time out”          

Manje je averzivan nego druge procedure, kao što je npr. fizička kazna. Isključuje primenu averzivnih iskustava (vika, vređanje, ponižavanja od strane roditelja), kao i pojavu negativnih i agresivnih osećanja i kod dece i roditelja. Povećava verovatnoću da će roditelji biti dosledni u vezi sprovo|enja uspešnog metoda, prepoznajući i definišući šta će biti kažnjivo, kada i kako.
Dete uči da prihvati sopstvenu odgovornost zbog nepoželjnog ponašanja. Detetu bi trebalo više puta reći da odlazak u “time out”, zavisi isključivo od njegovog ponašanja.
Dete lakše uči da pravi razliku između prihvatljivog i neprihvatljivog ponašanja.
Dete počinje da uči samokontrolu.  

Vodič za disciplinu    

• Dogovorite se oko toga koje ponašanje deteta je poželjno, a koje nije. Roditelji ne bi smeli pokazivati neslaganje oko načina discipline pred decom. Dogovorite se kako da reagujete na nepoželjno ponašanje.
• Nemojte dati naredbu, zahtev ili komandu ukoliko se ne može primeniti odmah.
• Budite dosledni. To znači da trebate nagraditi ili kazniti isto ponašanje na isti način što je moguće češće.
• Neka bude kristalno jasno koje je to nepoželjno ponašanje. Nije dovoljno reći, “Soba ti je u neredu.” Pojam nered treba konkretizovati, što znači: “Ostavio si prljavu odeću na podu, prljave patike na krevetu, a krevet ti nije namešten.”
• Kada jednom iznesete vaše gledište i dete napadne to gledište, nemojte se upuštati u raspravu ili odbranu. Samo preformulišite svoja uputstva i zahteve i prestanite da reagujete na napade.
• Neka bude što jasnije utvrđeno šta dete može da očekuje ukoliko ispolji nepoželjno ponašanje.
• Zapamtite da vaše ponašanje služi kao model ponašanja vašoj deci.
• Ukoliko jedan roditelj primenjuje neki disciplinski postupak prema detetu, drugi roditelj ne bi trebao da se uključuje i interveniše dok traje davanje i sprovođenje uputstva, osim ukoliko se ne radi o upotrebi fizičke sile ili emocionalnog zlostavljanja.
• Nagradite poželjno ponašanje koliko god možete usmenom pohvalom, zagrljajem ili nekim poklonom kao što je igračka, hrana ili povećanje džeparca.
• Oba roditelja bi trebala imati jednaku podelu odgovornosti za disciplinovanje deteta. Pristup primene dogovorenih pravila treba biti istovetan od strane oba roditelja.
• Ukoliko ste neefikasni, uzmite “time out” da bi se podsetili ovih upustava.

Tri osnovna elementa pozitivnog roditeljstva    

Disciplina treba biti:     

• Čvrsta: Uputstva data detetu trebaju biti jasno i nedvosmisleno izrečena. Posledice neprikladnog ponašanja trebaju biti, takođe, jasne i treba ih se držati kada god se pojavi neprikladno ponašanje.
• Pravedna: Ukidanje privilegija i eventualna primena kazne treba da odgovara počinjenom prekršaju. Takođe u slučaju ponovljenog kršenja dogovorenih pravila, posledice trebaju biti ranije utvrđene tako da dete zna šta ga očekuje. Gruba kazna nije neophodna. Korišćenje “time out-a” može biti efikasno kada se dosledno koristi svaki put kada se neželjeno ponađanje dogodi. Treba koristiti nagradu kada celog dana ili deo dana nije bilo “time out-a” ili možda kada je bio samo jedan “time out”.
• Prijateljska: Primenjujte prijateljski, ali čvrst pristup kada detetu stavljate do znanja da se ponaša neprikladno i da će snositi posledice. Podstaknite ga da pokuša da zapamti šta treba da uradi umesto da izbegava buduće posledice. Radite na tome da dete ”uhvatite kad je dobro” i pohvalite ga zbog prikladnog ponašanja.  

Priredili:  Mr sci. dr Miodrag Stanković, dečji psihijatar

    Ivan Topalović, psiholog

disciplina deteta za 60 sekundi

Kada se dete lose ponasa, roditelji trebaju da znaju kako da reaguju. Reakcija treba da bude umerena, bez vike i dreke, da posle ne biste videli svoje dete kako na slican nacin resava probleme.

Vase dete je flomasterom iskrabalo zid, popelo se na kuhinjski sto, uhvatili ste ga u lazi ili se posluzilo cokoladom nakon sto ste vi to izricito zabranili? Verovatno bi ste “eksplodirali” i razvikali se na dete ali ste resili da budete tolerntniji i smireniji u odnosu sa detetom. Tu vam moze pomoci “60-Second Discipline Plan” kao strategija usmerena prvenstveno na vasu reakciju na detetovo ponasanje. Ako se pridrzavate ove strategije imacete kontrolu nad svojim ponasanjem i situacijom, kazna koja sledi ce biti efektivnija a pritom detetu dajete dobar model ponasanja. Evo sest jednostavnih koraka da to postignete:

• Reagujte brzo (0-10 sekundi) – prvi korak je da oduzmete detetu flomastere, razdvojite zavadjene drugare ili skinete dete sa stola. Reagujte odmah, nemojte viknuti “stani!” i cekati da vas dete poslusa. Narocito ako je ono sto dete radi opasno po njega (npr. dira uticnice) reagujte najbrze moguce. U svakom slucaju, uklonite sve sto je deo problema (cokolada, flomasteri) i to ce pomoci detetu da se fokusira na vas i ono sto mu govorite. Ako je neophodno, uklonite dete sa “mesta zlocina” – to je dobro i za vas jer vam “zlocin” nece biti pred ocima te vas isprovocirati da kazete ili uradite nesto zbog cega cete posle zazaliti.
• Ostanite smireni (10-20 sekundi) – morate prvo obuzdati vlastite emocije kako bi ste savladali detetove. Ne treba skrivati osecanja i potiskivati bes i ljutnju. Ne samo da je uzaludno jer deca intuitivno citaju sta osecamo, ve cucite dete da potiskuje svoje emocije. Nacin na koji kontrolisete svoj bes je kljucan – pokazite da ste ljuti ali ne vikom i vredjanjem deteta. Odgovarajucom mimikom ili ne preterano glasnim uzvikom aaaaaagh jasno cete dati do znanja kako se osecate i delimicno se “isprazniti”. Smirenost ce vam ponoci da donesete prave odluke u datoj situaciji a vasem detetu ce omoguciti da cuje ono sto mu govorite a ne da se fokusira na vase burne emocije.
• Procenite situaciju (20-30 sekundi) – zastanite i pokusajte da procenite namere koje stoje iza detetovog ponasanja. Mala deca uglavnom nisu svesna posledica svojih postupaka niti da nesto sto su uradila ne moze jednostavno da se “ponisti” (ne zna dete da se flomaster ne skida sa garniture). Zatim pokusajte da razmislite da li vas je detete ili nesto drugo (npr. sukob sa kolegom na poslu) do te mere iznerviralo. Ovo je dobar trenutak da razmislite sta se krije iza loseg ponasanja – mozda je dete gladno ili umorno?
• Razgovarajte sa detetom (30-40 sekundi) – nekad su dovoljne dve-tri recenice da detetu objasnite zasto ne zelite da nesto radi (npr. flomaster se ne skida sa zida). Cilj nije da kontrolisete dete (tako sto cete ga oterati u sobu bez objasnjenja ili mu oduzeti igracku) vec da ga naucite da postane odgovorno za sopstveno ponasanje. Spustite se na nivo deteta – ccucnite, pogledajte ga u oci i objasnite mu sta je pogresilo i kako bi trebalo ispravno postupiti (ne mozes sad jesti slatko jer je vreme za rucak). Tu stavite tacku, tj. ne ulazite u raspravu sa detetom jer tako slabi poruka o ponasanju koju ste zeleli da prenesete.
• Razmislite da li je kazna neophodna (40-50 sekundi) – mnogi roditelji su ubedjeni da je sama kazna srz discipline. Ali vecina strucnjaka smatra da je kazna neophodna samo kada doslednost roditelja nije urodilo plodom. Uglavnom je dovoljno detetu oduzeti loptu kad je sutira po stanu. Kaznu ostavite za par odabranih losih ponasanja i za situacije kad dete uporno ignorise ono sto mu jasno govorite – tada ce biti najefektivnija. Cestim kaznjavanjem dete postaje imuno na vase kazne i pocinje da reaguje agresijom umesto povlacenjem. Najefikasnija kazna je da detete oseti posledice svog ponasanja – ako je udarira drugu decu necete mu dozvoliti da se im se kasnije pridruzi u igri.
• Budite dosledni (50-60 sekundi) – morate jasno postaviti granice (nemojte postavljati previse pravila i ogranicenja) sta je dozvoljeno a sta ne i uvek se toga pridrzavati. Doslednost je carobni sastojak dobre discipline. Ne pretite necim sto ne mozete ili necete uraditi npr. “nikad ti vise necu kupiti cokoladu” ili ” nikad neces vise ici u park”. Ne samo da cete jos vise uznemiriti dete vec cete potkopati vlastiti autoritet.

Dobro vaspitanje je vise od neskrebanja po zidovima ili neudaranja drugog deteta. Morate dobro razmisliti o vrednostima koje zelite da vase dete usvoji, da mu dajete dobar primer i da na licnom primeru pokazete kako izgleda samokontrola ponasanja i reakcija

izliv besa kod dece

Klinicki psiholog Dr Jed Baker autor je knjige No More Meltdowns u kojoj pruza korisne savete roditeljima kako da reaguju na nekontrolisano ponasanje kod dece i kako da ga sprece. Pametan vodic za roditelje kako da promene sopstveno ponasanje kako bi pomogli deci da promene svoje. Preporuke se ne odnose samo na roditelje vec i na sve odrasla osobe koje deca dozivljavaju kao drage i znacajne osobe, dakle i na babe, dede, tetke, vaspitace i ucitelje… Upravo u prostoru svog najblizeg svakodnevnog okruzenja i na ovim relacijama odraslih, deca uce i sticu obrasce svojih buducih ponasanja i interakcija.

Roditelji cine tri najcesce greske kada se nadju pred nezeljenim ponasanjem deteta:

1. NAPADE BESA DOZIVLJAVAJU LICNO -Roditelji napad besa mogu da dozive kao  nepostovanje njihove licnosti, kao napad na njihov autoritet. Ako uzmemo u obzir da su napadi besa i histericnog plakanja najcesi izmedju trece i pete godine, jasno nam je da je dete nezrelo i da jos nije steklo dovoljno samokontrole ni iskustva da adekvano reaguje u nekim situacijama. Znaci, ne treba se odmah “baciti” na dete kako bi mu pokazali ko je mocniji i ko treba da ima kontrolu vec treba pomoci detetu da nadje primereniji pa samim tim i efikasniji model ponasanja u konkretnoj, za dete “teskoj” situaciji. Drugo, ne treba svaki detetov izliv besa dozivljavati kao licni neuspeh u vaspitanju. Ako previse brinete sta ce okolina da misli o vama, kakav ste vi to roditelj kad se vase detete baca po podu prodavnice jer ne zelite da mukupite gumene bombone ili sta vec, to ce samo izazvati jos vise frustracija i licnog nezadovoljstva i blokirati vasu sposobnost da efikasno odreagujete na ponasanje deteta. Trece, nemoj te ocekivati da vase dete bude savrseno! Izlivi besa i napadi placa su deo odrastanja i zavisno od samog karaktera neka deca su im sklonija a neka ne. Ono sto roditelji i drugi znacajni odrasli mogu da ucine je da pazljivo posmatraju sta ih izaziva, sta im je “okidac” i da  ih sprece ako je moguce ili da adekvano odreaguju. U svakom slucaju roditelj treba da sacuva prisebnost i da fleksibilno postupa kako bi kod deteta ugasio ovakve reakcije. Ponekad je to vrlo jednostavno ,recimo  kroz salu ili usmeravanjem decije paznje u nekom drugom pravcu, a nekad zahteva dosta truda i strpljenja.

2. ZA SVAKI NAPAD SLEDI KAZNA – to bi bilo kao kad bi sve bolesti lecili istim lekom. Vrlo je vazno ispitati uzrok izliva besa. Ako je vase dete frustrirano zato sto ne moze da uradi neki zadatak, da slozi puzzle ili da sagradi kulu od kocki, resenje sigurno ne lezi u oduzimanju najdraze igracke ili u time out-u. Pomozite detetu da stekne vise samopouzdanja i objasnite mu da je ok ako nesto ne znas i da niko ni ne ocekuje od njega da sve zna.

3. IGNORISANJE OKIDACA IZLIVA BESA – ponekad je dete umorno ili gladno ili bilo izlozeno prevelikoj senzornoj stimulaciji. Cekanje je cest okidac besa, posebno ako se na kraju ne dobije ono sto se cekalo. Prelazak sa zabavne na dosednu aktinost ili na neaktivnost je takodje potencijalni triger, npr. “ugasi TV i sedi da veceras”. Situacije u kojima je ugrozeno detetovo samopouzdanje ilisamopostovanje – ako izgubi u igri, nesto pogresi ili mu se deca rugaju – sve su to situacije u kojima se dete tesko snalazi i gde ga preplave emocije koje jednostavno moraju da “isplivaju”. Ponekad je problem u nedostatku paznje prezauzetih roditelja. Ako se problem javlja uvek kada razgovarate telefonom, kada vam dodju prijatelji a dete posaljete u njegovu sobu da “ne smeta”, nda vasem detetu nedostaje vreme kada ste tu samo za njega. Posto mala deca nemaju predstavu o vremenu, umesto da kazete “igracu se s tobom kasnije” budite precizniji i recite npr. “igracu se sa tobom u “14h” i pokazite mu na satu kad je to vreme. Tako ce detetu cekanje lakse pasti.

Sustina je da ma koliko analizirali ponasanje vaseg deteta ne mozete uvek da sprecite nezeljene reakcije, ali mozete da naucite sta ih najcesce izaziva i kako da reagujete na njih.

kako napraviti sapun

Sapun, osnovno higijensko sredstvo. Dostupan, jeftin. Ali, najčešće prepun agresivnih hemijskih sredstava, koji ne prijaju koži, naročito onoj osetljivoj. I iako nema ništa lakše nego s police skinuti neki od mirišljavih  sapuna,  stručnjaci kažu da vredi potruditi se i napraviti sopstveni sapun (ili kupiti prirodni, ručno rađeni, jer što je njegov sastav prirodniji, sapun je skuplji).

I naši stari su kod kuće nekada pravili sapune (doduše, tada ih nije bilo u radnjama).  A osnova je jednostavna , dok kada su dodaci u pitanju, samo  vaša mašta je granica.

Prirodni sapun od glicerina

• 500 g glicerina koji se lako otapa (može se kupiti i u apoteci tečni ili prodavnicama zdrave hrane)
• Kalupi za sapun
• Velika posuda za grejanje u mikrotalasnoj
• Velika drvena varjača
• Veliki nazubljeni nož
• Boca za prskanje  alkoholom
• Plastične  kesice za frižiderder

Postupak
1. Narežite glicerin na kockice, ili sipajte ako imate tečni
2. U posudu za mikrotalasnu stavite glicerin (dve pune šoljice od 2 dcl). Zagreavajte glicerin 40 sekundi na najvećoj temperaturi. Dobro promiješajte i ponovno  zagrevajte   10 sekundi
3. Napunite kalupe do vrha.
4. Pričekajte koju minutu da se rastopljeni sapun smiri i da mjehurići dođu na površinu. Tada ih poprskajte s alkoholom, što će pomoći da mjehurići nestanu, te će dobiti lijepi i čvrsti sapun.
5. Pričekajte pola sata da se sapun ohladi, te ga nakon toga izvadite iz kalupa. Ako imate problem s vađenjem i kalupa, stavite ga na 10-ak minuta u frižider.
Prirodni tekući sapun

• 2 šoljice sapun pahuljica
• 1,8 litara vode
• 2  kašičice glicerina
• Posuda za zagrevanje

1. Stavite pahuljice sapuna u veliku posudu za kuvanje
2. U posudu sa sapun pahuljicama dodajte vodu i  glicerin i polako na laganoj vatri zagrevajte. Neprestano mešajte dok se sve ne otopi i dok ne dobijete jednoličnu smesu.
3. Kada su se pahuljice sapuna u potpunosti otopile, skinite posudu s vatre i ostavite da se ohladi.
5. Kada se vaš prirodni sapun ohladio, možete ga  do upotrebe čuvati u praznim plastičnim bocama od mleka ili sokova.
Osim osnovnih sastojaka, u sapune možete dodati boje, lekovite biljke, začine, namirnice, voće, so za piling … spisak je neiscrpan  a ukusi različiti.

Sjajne savete kako da napravite sapun, ali i kako da se zaštitite pri izradi, jer su neke od materija koje se koriste veoma opasne naći ćete na blogu posvećenom pravljenju sapuna Sapun Blog -u. Evo nekih preporuka:

Za početnike koji hoće da prave sapun isključivo od biljnih ulja, preporučuju se proporcije 35 – 40% maslinovog  ulja, 25% palmiog ulja, 20% kokosovog ulja, oko 10 – 15% ulja semenki grožđa ili ulja lana…. i do 5% ricinusovog ulja, s tim što ricinusovo ulje dodajete tek na kraju.
Ako pravite mešani sapun – znači želite da koristite svinjsku mast ili loj, neka to bude maksimalno do 25% i to tako što ćete životinjskom mašću zameniti deo maslinovog ulja (recimo 10%) i deo palminog ulja (isto 10%).
Ako ste namerili da pravite sapun sa većim procentom životinjske masti, ne zaboravite da je “operete” (u devet voda ) i obavezno dodajte 20% kokosovog ulja i 20% maslinovog ulja ili ulja od uljane repice.

A ako vam se dopadne pa poželite da se ozbiljnije pozabavite pravljenjem sapuna (i to može biti dodatni izvor prihoda, zare ne?) pravo mesto za vas je sajt Sapunomanija, gde možete nabaviti baze, dodatke, alat i kalupe, sve što vam treba za samo vaše sapune!

kako nacrtati porodicno stablo

Saznati porijeklo i porodičnu istoriju svojih predaka oduvijek je budilo veliko interesovanje u čovjeku. Porodica i njen uticaj imaju ogroman značaj na psihički razvoj mlade osobe. Taj značaj, ipak, nije samo vezan kod osoba u razvoju, već je bitan za svakoga ko želi odrediti svoje mjesto u svjetskoj populaciji. Ovih dana naša planeta ispunila se sedmomilijarditim stanovnikom i takav podatak o broju ljudi u svijetu pokazuje i onu drugu stranu, nesumnjivu povezanost krvim vezama.

Prvi zadatak, prije iscrtavanja porodičnog stabla, vezan je za omaleno istraživanje o najstarijim potomcima. U razgovoru sa roditeljima ili starijim rodjacima treba se otkriti dokle doseže njihovo sjećanje o članovima porodice, a istinitosti tih tvrdnji posvjedočiti preko postojećih fotografija i dokumenata, ukoliko postoje.Da se ne zaboravi - Porodično stablo važno je pitanje

Prvi korak u iscrtavanju, kao i što samo ime govori, čini crtež drveta. Zašto baš to drvo? Svojom velikom krošnjom simbolično nagovještava bogastvo porodičnih članova i veza. Podrazumjeva se, za prikaz porodične loze moze se izostaviti slika krošnje i stabla i samo u manje kocke, horizontalno navoditi podatke.

Prilikom predstavljanja podataka, desna strana treba da ide po očevoj liniji, a lijeva ispunjena detaljima o majčinoj porodici. Osnovni podaci o svim članova porodice jesu: ime i prezime, datum i mjesto rodjenja, datum i mjesto vjenčanja, i datum i mjesto smrti. Jedna velika prednost u obiljezavanju ogleda se u detaljima vezanim za djevojačka prezimena, koja su ušla u porodicu, jer su u većini slučajeva žene uzimale prezimena muževa, i upravo svaki podatak o tome poslužiće nekom vašem budućem potomku za dalja istraživanja o genealogiji porodice.

Navedeni podaci čine osnovni tip porodičnog stabla, koji uglavnom pokazuju musku stranu predaka i njihove supruge, braću i sestre, ali postoji i prošireno porodično stablo koje može da bilježi detalje o hiljadama ljudi iz porodične istorije. Zbog tolike brojnosti i zalaženja u najsitnije detalje o porodici, pribjegava se iscrtavanju u kružnom grafikonu.

Jedan od najučestalijih primjera za porodičnu genealogiju jeste slika o Nemanjićima. Tu je prikazano porodično stablo po muškoj liniji i u većini primjera nisu navedeni podaci o suprugama, ve samo period njihove vladavine. Takvi zapisi predstavljaju posebnu vrstu vladarskog rodoslova.

Ispunjavajući podatke o porodičnoj lozi uočavamo širu sliku i uviđamo značaj poznavanja svojih korijena. Kao što je Vuk Stefanović Karađić govorio, svaka generacija u porodici treba da je po svim osnovama naprednija u odnosu na svoje roditelje, a prvi korak u tome jeste i upoznavanje sa porodičnom istorijom. Obogaćeni tim saznanjima možemo da se upustimo u vrednovanje ličnog napretka i okrenemo ka ispunjavanju novih životnih ciljeva. Kreativnost pri oslikavanju porodičnih podataka ne mora se samo ogledati u crtežima, nego i zanimljivi detalji o članovima porodice, kao na primjer podaci o školovanju, putovanjima, interesovanjima, uvijek će nekome poslužiti. Ne zaboravimo nikada ko sve stoji iza nas!

kako nacrtati konja

U ovoj lekciji ćemo vas naučiti kako nacrtati konja u 8 laganih koraka. Ovo je samo jedan primjer koji sami možete kasnije nadograditi. Olakšan je pristup sa malo detalja i pogodan je za djecu, kao i za sve ostale uzraste. Slobodno odštampajte ovaj vodič i koristite ga kako god želite. Prije nego počnemo sa crtanjem konja, naučimo nekoliko interesantih stvari vezanih za konje.

• Konji mogu da spavaju i stojeći i ležeći
• Postoji preko 300 vrsta konja na svijetu
• Od zavisnosti od vrste, okoline i uslova života konji mogu da žive od 25-30 godina
• Kostur konja sastoji se obično od 205 kostiju
• Konji posjeduju čulo kojim mogu sa preciznošću da osjete da je insekt sletio bilo gdje na njihovo tijelo.

Korak po korak nacrtajte konja

1) Počinjemo sa prednjim dijelom glave

2) Nastavljamo sa vratom

3) Potom idemo na gornji dio vrata i kičmenu liniju sve do repa

4) Nacrtajte početne prednje linije za prednje i zadnje noge

5) Dodajte i unutrašnje linije nogu

6) Dovršite noge tako što ćete dodati linje za podkoljenicu i potkovice

7) Sada su na redu i druge dvije noge

8) Sve što nam je ostalo jeste da dodamo rep i grivu oči i nozdrve

Polako prođite kroz ove korake, i uvježbajte ruku. Nakon nekoliko pokušaja znaćete savršeno da nacrtate konja. Potom možete da naučite nacrtati psa.

kako napraviti sto za presvlacenje bebe

Stolić za povijanje beba je jako koristan dio namještaja. U velikom broju prodavnica ovaj mali komadić namještaja košta mnogo više nego neki njegovi rođaci, kao što su radni ili noćni stolovi. Zašto je to tako najbolje znaju industrije namještaja, koje se uklapaju u jednu kompleksnu marketinšku priču vezanu za roditelje koji ne žale sredstva kako bi njihovom djetetu bilo što bolje i što udobnije. Tako da umjesto da novi roditelji dobiju nekakav podsticaj, oni zapravo dobiju priviligeju da kupuju većinom nepotrebne stvari po nesrazmjerno i neprmjereno velikim cijenama. Takav je slučaj i sa stolom za povijanje beba.
Svi oni roditelji koji su do sada stekli iskustvo sa povijanjem i presvlačenjem beba, znaju kako to može da bude zamorno pogotovo ako se radi u nekom niskom položaju. U tom neudobnom položaju obično prvbo nastrada kičma. Da bi to izbjegli poželjno je koristiti odgovarajuće površine, koje se nalaze na odgovarajućoj visini.
Kako su cijene ovih stolića velike, kao što smo to već napomenuli, mi vam predlažemo da taj stolić napravite sami. Pa stoga  buduće mame, nagovorite vaše muževe ili prijatelje nek se prihvate alata i zabava može da počne.

Potrebno za izradu stola za presvlačenje beba

• Univer ploče u boji po izboru: 90*50cm (2 komada), za stranice 70*50 cm (3 komada), za police i lajsnu 70*12cm (4 komada)
• Kant traka - gledajte da bude iste boje kao i ploča, a možete odmah u radnji tražiti da vam okantuju izrezane ploče
• Točkći, 4 komada
• Šrafovi, 4*60mm (28 komada) i 4*20 mm (12 komada)
• Naljepnice za prekrivanje šarafa u istoj boji kao i ploče
• Alat: bušilica, burgija (3mm) i produžetak za odvrtanje, odvijač

Sve to vidimo i na priloženoj slici

Nacrt prema kome je izrađen ovaj model je ovakav. Vi to sve možete da mijenjate prema svojim nahođenjima, idejama, mjerama i naravno potrebama:

Postupak izrade stola

1) Mjerenje. Potrebno je obilježiti mjesta za rupe, tj mjesta gdje ćemo probušiti za šarafe.

2) Bušenje. Naravno, nakon mjerenja dolazi bušenje. Izbušite mjesta koja ste prethodno obilježili.

3) Nakon što ste završili sa bušenjem jedne stranice, drugu stranicu izbušite služeći se ovom koju ste već obilježili i probušili.

4) Spajanje. Radi lakšeg montiranja spojite prvo lajsne s policom, tako što ćete prvo izbušiti rupe na univeru, pa onda zašarafiti.

5) Dolazi na red i donji element. Prvo treba pričvrstiti donju policu koja je u ravnini sa stranicom i lajsnom.

6) Nakon donje police trebamo fiksirati gornju. Na isti način kako smo to uradili sa donjim elemetnom.
7) Na red dolazi i srednja polica. Nju treba prišarafiti posljednju.

8) Kada smo završili sa spajanjem elemenata red je da pričvrstimo i točkiće. Točkići su jako važni jer je ovaj dio namještaja poželjno lako premiještati po kući. Prvo odredimo mjesta za točkiće na uglovima i obilježimo ih olovkom.

9) Potom izbuđimo rupe na obilježenim mjestima.

10) i 11) Ostalo nam je samo da spojimo točkiće šarafima i da mjesta gdje se vide šarafi prekrijemo naljepnicama.

Naš stolić je sa ovim gotov. Da bi radna površina bila udobnija za vašu bebu, stavite jastuk koji možete da kupite u dezenu i dimenzijama koje odgoovaraju. Biće još ljepše ako i njega sami sašijete u svojoj kućnoj atmosferi. Također, policu možete opremiti i dodatnim đepovima ili plastičnim samoljepljivim kukicama, a ivica se može isjeći rulno kao na primjeru. Dok budete pravili ovaj sto maštajte kako ćete kroz nekoliko godina zajedno sa vašim djetetom praviti radni sto za prve školske časove.
;

Read more: - Kako napraviti sto za previjanje, presvlačenje beba http://kakonapraviti.net/sto-za-previjanje-presvlacenje-beba.html#ixzz1eKOFfpTn