Kada se dete lose ponasa, roditelji trebaju da znaju kako da reaguju. Reakcija treba da bude umerena, bez vike i dreke, da posle ne biste videli svoje dete kako na slican nacin resava probleme.
Vase dete je flomasterom iskrabalo zid, popelo se na kuhinjski sto, uhvatili ste ga u lazi ili se posluzilo cokoladom nakon sto ste vi to izricito zabranili? Verovatno bi ste “eksplodirali” i razvikali se na dete ali ste resili da budete tolerntniji i smireniji u odnosu sa detetom. Tu vam moze pomoci “60-Second Discipline Plan” kao strategija usmerena prvenstveno na vasu reakciju na detetovo ponasanje. Ako se pridrzavate ove strategije imacete kontrolu nad svojim ponasanjem i situacijom, kazna koja sledi ce biti efektivnija a pritom detetu dajete dobar model ponasanja. Evo sest jednostavnih koraka da to postignete:
- Reagujte brzo (0-10 sekundi) – prvi korak je da oduzmete detetu flomastere, razdvojite zavadjene drugare ili skinete dete sa stola. Reagujte odmah, nemojte viknuti “stani!” i cekati da vas dete poslusa. Narocito ako je ono sto dete radi opasno po njega (npr. dira uticnice) reagujte najbrze moguce. U svakom slucaju, uklonite sve sto je deo problema (cokolada, flomasteri) i to ce pomoci detetu da se fokusira na vas i ono sto mu govorite. Ako je neophodno, uklonite dete sa “mesta zlocina” – to je dobro i za vas jer vam “zlocin” nece biti pred ocima te vas isprovocirati da kazete ili uradite nesto zbog cega cete posle zazaliti.
- Ostanite smireni (10-20 sekundi) – morate prvo obuzdati vlastite emocije kako bi ste savladali detetove. Ne treba skrivati osecanja i potiskivati bes i ljutnju. Ne samo da je uzaludno jer deca intuitivno citaju sta osecamo, ve cucite dete da potiskuje svoje emocije. Nacin na koji kontrolisete svoj bes je kljucan – pokazite da ste ljuti ali ne vikom i vredjanjem deteta. Odgovarajucom mimikom ili ne preterano glasnim uzvikom aaaaaagh jasno cete dati do znanja kako se osecate i delimicno se “isprazniti”. Smirenost ce vam ponoci da donesete prave odluke u datoj situaciji a vasem detetu ce omoguciti da cuje ono sto mu govorite a ne da se fokusira na vase burne emocije.
- Procenite situaciju (20-30 sekundi) – zastanite i pokusajte da procenite namere koje stoje iza detetovog ponasanja. Mala deca uglavnom nisu svesna posledica svojih postupaka niti da nesto sto su uradila ne moze jednostavno da se “ponisti” (ne zna dete da se flomaster ne skida sa garniture). Zatim pokusajte da razmislite da li vas je detete ili nesto drugo (npr. sukob sa kolegom na poslu) do te mere iznerviralo. Ovo je dobar trenutak da razmislite sta se krije iza loseg ponasanja – mozda je dete gladno ili umorno?
- Razgovarajte sa detetom (30-40 sekundi) – nekad su dovoljne dve-tri recenice da detetu objasnite zasto ne zelite da nesto radi (npr. flomaster se ne skida sa zida). Cilj nije da kontrolisete dete (tako sto cete ga oterati u sobu bez objasnjenja ili mu oduzeti igracku) vec da ga naucite da postane odgovorno za sopstveno ponasanje. Spustite se na nivo deteta – ccucnite, pogledajte ga u oci i objasnite mu sta je pogresilo i kako bi trebalo ispravno postupiti (ne mozes sad jesti slatko jer je vreme za rucak). Tu stavite tacku, tj. ne ulazite u raspravu sa detetom jer tako slabi poruka o ponasanju koju ste zeleli da prenesete.
- Razmislite da li je kazna neophodna (40-50 sekundi) – mnogi roditelji su ubedjeni da je sama kazna srz discipline. Ali vecina strucnjaka smatra da je kazna neophodna samo kada doslednost roditelja nije urodilo plodom. Uglavnom je dovoljno detetu oduzeti loptu kad je sutira po stanu. Kaznu ostavite za par odabranih losih ponasanja i za situacije kad dete uporno ignorise ono sto mu jasno govorite – tada ce biti najefektivnija. Cestim kaznjavanjem dete postaje imuno na vase kazne i pocinje da reaguje agresijom umesto povlacenjem. Najefikasnija kazna je da detete oseti posledice svog ponasanja – ako je udarira drugu decu necete mu dozvoliti da se im se kasnije pridruzi u igri.
- Budite dosledni (50-60 sekundi) – morate jasno postaviti granice (nemojte postavljati previse pravila i ogranicenja) sta je dozvoljeno a sta ne i uvek se toga pridrzavati. Doslednost je carobni sastojak dobre discipline. Ne pretite necim sto ne mozete ili necete uraditi npr. “nikad ti vise necu kupiti cokoladu” ili ” nikad neces vise ici u park”. Ne samo da cete jos vise uznemiriti dete vec cete potkopati vlastiti autoritet.
Нема коментара:
Постави коментар